utorak, 2. kolovoza 2011.

Perfekcionisti

Prije par tjedana imala sam susret sa zaposlenicom jedne uslužne djelatnosti koja mi je objašnjavala kako je ona perfekcionist i kako si ne može pomoći, mada ju tijelo boli jer duže radi nego treba, nakon toga doma radi jer si ne može pomoći, jer sve oko nje mora biti savršeno, njen dom, djeca, posao, ma sve.
I, ona tako perfekcionistična, skide s mojih nogu slučajno sloj kože i ostavi dio noge nepočupan.
I sad si ja mislim: pa dobro, svakom se desi, na kraju, nije smak svijeta, no zašto se ljudi tak predstavljaju, pogotovo kad i ako taj opis ne definira njih? Jeste li ikad imali susret s tako nekim? Osobe koje se, često pri prvom susretu, odmah postave kao da znaju sve, njihove rečenice su izjavne i finalne, nema tu diskusije. Nema razgovora, jer sve je upravo rečeno.
Meni draži primjer (desio mi se par puta, od različitih osoba) bio je kad bi, nakon što bi se igrom slučaja poveo razgovor što je tko zadnje čitao, određena persona izjavila sigurno: Ja ne čitam.  Kraj, nema tu sad razgovora. To je finalna izjava, ta osoba je odlučna, moguća potpitanja se shvaćaju odmah kao napad. Uz ovu rečenicu ide ponekad par sličnih: " Nemam ja vremena za knjige. Od čitanja nikad para. Knjige su za slabiće/ nezaposlene/ filozofe/ nadopuni"
E sad, briga mene čita li netko ili knjigama podupire stolić doma u dnevnom boravku. No taj stav, kad se postave tako da je njihov odabir jedini ispravan, c'mon.. Prije nekog vremena sam imala razgovor o takvim izjavama, kad se ljudi ovako reklamiraju: " Ja ti odmah sve kažem u facu, ja ti ne mogu šutit, odmah sve ravno u glavu" ..I onda, baš ti ljude se nadure kad se isti princip primijeni na njih. Kao, nije u redu tako im reći direktno neku ružniju činjenicu.
Meni draži primjeri iz mojih susreta s tom odlučnom skupinom, koja samo može pokušati i druge uvjeriti u njihov odabir:
- Ja ne jedem meso. Znaš li ti koliko svinja/krava/ riba/čega već umre zbog tebe? (ovi su mi najdraži)
- Ja se ne bavim sportom.
- Svi su oni isti (političari, žene, muškarci, što god).
- Sigurno je prek veze došao do tog posla, ne ide to normalnim putem.
- Ti radiš krivo.
Shvatila sam da mi se ne da ni pokušavati razgovarati s takvima. Ionako ne traže dijalog.
Jednostavnije je piti kavu i čitati novine. Ili gledati u nebo.
A imati sreće da se pije kava s nekim u tišini, ne neugodnoj tišini, nego onoj kad nema pritiska, nego uživaš u miru i lijepo ti je, mislim da bi svatko trebao iskusiti.

Broj komentara: 7 :

  1. zubiiiiiii,

    i sto bi s nepocupanim dlakama na kraju? :)

    OdgovoriIzbriši
  2. pa, otišle su u drugom postupku:)
    šta misliš što je s njima? pa ne čuvam ih za uspomenu na dotičnu:)

    OdgovoriIzbriši
  3. Meni tišina iz zadnje rečenice smeta sa ljudima sa kojima najčešće nemam šta pričati.
    Sa onima sa kojima mogu o opančiću i paučiću raspredati satima- sa tima mogu i šutiti s guštom.
    Prokleto je to...

    OdgovoriIzbriši
  4. Mene najviše ispizde ovi predzadnji, "vezni"..

    OdgovoriIzbriši
  5. meni su jako dragi ovi koji, za vrijeme objeda, gledaju u moj tanjur i pričaju o mrtvim kravama.

    OdgovoriIzbriši
  6. a meni su najbolji ovi koji ne čitaju i ponose se time, a mi ostali gubimo vrijeme,jer što imaš od knjiga...

    OdgovoriIzbriši
  7. Oooo, imam ja primjer svoje "frendice" kojoj se pridruži i druga u razmišljanju, ako se kojim slučajem nađu jedna kraj druge i sve zajedno još pokraj mene.
    "Svi koji idu na jogu i čitaju Sensu previše lebde... to ti je ekipa s Filozofskog" (obje završile ekonomiju i ne mislim da su zbog toga manje vrijedne)Kaj da im ja kažem na to, možda: "idem na jogu, čitam Sensu, još sam i s Filozofskog i j***no sam sretna zbog toga :)))"
    ...
    Obično im ništa ne kažem, samo se nasmijem, ako je njima super pljuvat okolo onda fajn, meni je super lebditi i ne obazirati se na pljuvačke :)

    OdgovoriIzbriši

}, 10);