utorak, 21. veljače 2012.

U selu je jelo slađe.

Sjetila sam se danas nečeg što mi nije palo na pamet valjda sto godina. Na kavi sam pričala kako postoje ljudi koji vole jesti u gostima, i koji goste svoje goste, i ima onih drugih, koji ne rade ni jedno ni drugo.
A ja sam se sjetila kako sam kao klinka odbijala jesti doma. Moja mama nikako nije znala spremiti nešto što bi mala Zuba mogla pojest zadovoljna. S druge strane, teta Draga, susjeda par kuća dalje, je kuhala naajfinije ručkove ikad. Nakon što sam se prikrpala obitelji tete Drage na prekonekoliko ručkova (ovo sam saznala malo kasnije u životu), moja majka je svaki dan lijepo nosila u lončiću hranu teti Dragi. Onda bih se ja (sucker), pol sat kasnije, išla igrati kod nje i potamanila bih sve što bi žena stavila na stol. Ko da sam iz gladi pobjegla. Jer kod nje je sve bilo fino.
Jel ima još netko da je imao ovakvu situaciju? Dođe li vam da u gostima jedete sve, čak i stvari koje inače, kao, ne jedete jer se pazite?
Na primjer, ja izbjegavam kruh, kolače, tjesteninu. S razlogom. Mogla bih ju pojest tonu. I onda bih dobila tonu :)
No, kad dođem nekom u goste, kao da me neka zlonamjerna vila saspe prahom, pa mi se pamet pogubi. Moram biti jako koncentrirana da prepoznam mine na stolu.
- Uzmi kruha.
- Neću, hvala, ne jedem.
- Uzmi onda samo jednu šnitu.

- Uzmi kolač.
- Neću, hvala, budem kavu i vode.
- Ali, ja sam to pekla, i stvarno je fin (pasivna agresija) i uopće nije kaloričan(laž) i daaaj, što će ti biti od jednog kolača .

- Uzmi malo ove fine pašte.
- Ne budem, hvala.
- Ja ne razumijem što ti radiš. Niš ti ne fali. Kakva je sad to prehrana? Tko još ne jede tjesteninu i kruh? Pa od tog se najbolje čovjek najede!

Ovo su mine koje se prepoznaju.
Ovo je zločesta mina:

- Uzmi keks/sladoled/kolač/štogod
- Neću, hvala, budem kavu i vode.
- Ok. Ja ću ti tu staviti na stol, pa ako poželiš, uzmi.
I tu pobješnjela slastičarska vila posipa štaub prah oko moje glave. I u takvom trenutku teško je ostati principijelan i jak.

Kakvi ste vi s dosljednošću u hrani i piću? Pazote što jedete?


Broj komentara: 7 :

  1. Pazim da ne jedem životinje i toga se držim i u gostima i doma. Ne jedem u gostima jedino ako mi se nešto gadi ili ne volim, pa izmišljam da pazim, ne jedem nakon 6 i slično. Da ne bih morala skrivećki zamatati hranu u maramice i nositi doma u džepu :)))

    OdgovoriIzbriši
  2. Dosljedan sam jedino u tome da jedem sve, bez iznimke.

    Makar, neka čudna jela koja sam vidio na National Geographicu su me natjerala da se malo zamislim :)

    OdgovoriIzbriši
  3. bome Marko, treba moći i sve jesti, bez iznimke :)

    OdgovoriIzbriši
  4. nastojim biti pristojan i lukav gost! ako ima više vrsta hrane, bacim naglasak na ono što mi se sviđa, ako su normalni slijedovi, uzimam sve redom makar u minimalnim količinama. ponude li mi nešto preegzotično, tipa magareće šnicle i sl., ljubazno odbijem.

    OdgovoriIzbriši
  5. prije me je bilo stid nesto odbiti ili uzeti si jos ali sad nekad sama sebe zacudim

    OdgovoriIzbriši
  6. Do ponoci mogu da pojedem slona, od ponoci 2 slona :)Jedenje u gostima zavisi od toga kod koga sam u gostima:) I uz sve to ne mogu da preskocim ova 53 kg, pa to ti je..

    OdgovoriIzbriši

}, 10);