srijeda, 13. ožujka 2013.

O kućnim ljubimcima/ On pets

Bila sam ovaj tjedan kod oca na ručku. Na vratima me dočekala 3 crna mačića. Nisu naši, ali susjedi i moj otac ih hrane, jer je njihova mama mačka zaključila da smo mi dobri hranitelji. Dopeljala je mačiće, i onda se bacila pod auto. U mojoj ulici, naime, vozači prečesto misle da je reli.
Ti mačići su crni s velikim začuđenim očima, i mada su u mom dvorištu od rođenja, i "znamo" se, ja u biti njima smetam. Ja palim auto taman kad se oni smjeste ispod auta, na haubu, na krov, dolazim s autom taman kad oni leže razvaljeni nasred staze. Nikako dobro.
Imala sam jednog mačka, zvao se Čokančić. Na jednoj fešti, u sitne sate, bili smo kod prijateljice čija se maca omacila i odlučili smo cimer i ja udomiti jedno mače, i nismo se mogli odlučiti koje. I onda se jedno mače diglo i zaletilo k nama. Kroz zatvorena staklena vrata. Nama je to bilo strašno simpatično i odveli smo Čoksija u Zagreb. Trebali smo znati bolje. Čoksi je mrzio gazde i ljude općenito. Mrzio je maženje, rukama i nogama se odgurivao dok bi mu uši polegnute pokazivale sav horor koji prolazi dok ga ja pokušavam maziti. Sjećate li se Elvire iz Zekoslavovih priča? E, tako nešto..

Dok sam guglala sliku, tek sad sam shvatila da se mala zove Elmyra u originalu :)
U biti, mi smo njima samo generatori ića, pića i maženja. Je, drago je životinjama da smo tu, ali mislim da mi ljudi zabrijemo da smo im užasno potrebni. Nismo. 
Negdje u vrijeme Čoksija, imala sam i zlatnu ribicu. Nikad ne bih sama uzela ribicu za kućnog ljubimca, ali dobila sam ga za rođendan i on je tako suživotario s mačkom, koji nije bio najpametniji. Za vrijeme ispita, da mogu na miru učiti (jer mačku je najveća zabava bila zagurati šape pod moje skripte i onda ih sve rastjerati sa stola) spustila bih ribicu i njenu okruglu teglu na pod, mačak bi došao i legao, sa šapama zagrlio akvarij, i proveli bi tako sate. Ribica nije baš nešto pretjerano kužila što se događa, ovaj Čoksi je pokušavao nešto s ribom, ali voda je mokra i nije bilo mrtve šanse da on svoju capu stavi u to. Vuk sit, ovca cijela, ispit položen.

Mislim da nismo svjesni koliko smo spremni promijeniti život dok nam neka životinja ne uđe u životni prostor. Imate li možda mačku? Pokušava li i vaša preotet vaš krevet? Ja sam spavala ko kifla, jer bi gospodin napravio zvijezdu i tako spavao. Svi zatvoreni ormari bili su izazov. Televizor i kompjuter najdraža mjesta za odmor. Tastatura mi je bila puna zemlje s nečijih capa. A kad se ne bih ustala čim bi mijaukao da je gladan, u 5 ujutro, sjeo bi na stol pored mog kreveta, i gurao čašu s vodom dok se ne bi srušila, i onda mi sjeo na glavu, koja je bila pod jastukom. Čoksi je imao 6 kila, i to je bio pokušaj ubojstva, vjerujte mi, nimalo simpatično kad se mrcina razvali i krene presti, a vi se ispod jastuka borite za dah.

Ali kad je bila zima, i kad bi sjedio na prozoru, jer je bilo prehladno i premokro da ide dalje u to mokro, krzno bi mu mirisalo na snijeg i bio je gušt stavit ga na noge da grije i prede.

Davno prije toga, živjela sam s tetom koja je imala psa. Bradati koli, koji bi se bacio na svakog koga je znao, složio na pod i izvolio ga. Bradati koli nije psetance, ima tridesetak kila. Vaša blogerica je u to vrijeme bila nespretna djevojčica koja je mislila da ona zna najbolje, i da se ona i pas kuže na poseban način (ah, ta konekcija!) i odvela je psa u šetnju. Pas je skužio kuju s druge strane pruge, i zaključite tko je koga vodio u šetnju. Recimo da ja nisam imala reflekse bradatog kolija, kamenje uz prugu nije ni inače moje prirodno okruženje, tamo negdje u drugoj minuti trčanja za kujom ja sam se zberlala i otkoktrljala, i slomila ruku. Kosti u šaci nisu bile spremne da izdrže moje kile u bočnom bacanju na kamenje, i rekle su kvrc!, eto ti sad pa ti šeći cucka!
Veći problem od slomljene ruke (nisam odmah skužila da je slomljena, bila sam zapuhana i fokusirana na pobjeglog psa) bila je činjenica da mi se pas otrgnuo iz ( slomljene) ruke. Kako to reći doma? Srećom, ovog sam našla 10m minuta kasnije, njušio je nešto užasno važno u obližnjem grmlju, došli smo doma, kao, sve ok, idući dan je hitna stavljala longetu. Mislite da sam mu zamjerila? Ne, to je bila ljubav najveća.
Kako smo bedasti, baš pošandrcamo uz te kućne ljubimce. Sva mi je roba bila puna dlaka, obuća ižvakana, i opet sam ga voljela do neba i nazad. Mislim da je prizor mene kako ga vodim svima drugima bio prizor psa koji vodi curicu van, jer ja bih se omotala lajnom dvaput oko struka, a on je glumio vučnog konja, i dok bih ja letila i suvereno uzvikivala "ok, možemo i tamo, lokve su ok", mislim da sam samo ja u cijelom svemiru mislila da ja vodim glavnu riječ.

Jednom, kad svemir malo drugačije posloži karte, rado bih opet u životu imala mace i pse. Nadam se da ću, taj drugi put, mudrije prepoznavati njihovu manipulaciju.

Ma oću vraga. Nauči li se čovjek ikada ne biti butler mačkama i ne obožavati pse i sve druge kućne ljubimce koje ima? Još nisam takvog upoznala.


Broj komentara: 5 :

  1. "Voda je mokra" :))))
    Ovo mi je jedan od omiljenih postova, definitivno. Mali cupavi idiot je pokusao samoubstvo par puta danas nalecuci na makaze, iglu, gonglirajucu mene s' punim posluzavnikom..na kraju je zavrsio na drvetu..Kad li ce vise da se zavrsi ovaj februar..:))

    OdgovoriIzbriši
  2. Odgovor na tvoje pitanje je: ne. Ja nemam nikakvih iluzija da sam svojem sebičnom, razmaženom, egocentričnom, ćudljivom i prgavom mačku nešto više od generatora ića, pića i maženja, kako ti veliš. Ali svejedno, bog ga poživio još 100 let :)
    Onaj tko je radio ovaj crtić je očito bio jako upoznat sa mačjom psihologijom :))

    http://www.youtube.com/watch?v=wbGIo01mgo4

    OdgovoriIzbriši
  3. Mačke su poprilično fascinantna bića - ili barem moja :) Mazi se dok se njoj mazi, raspoložena je za igru samo kad se njoj igra, spava na krevetima/u ormarima/radijatorima/prozorskim daskama/jaknama, cijela kuća je puna dlaka, uništenih i izgrebanih stvari, ali kada me pogleda tim svojim okicama i mjaukne, ja se otopim i sve kao prava bedača oprostim :o)

    OdgovoriIzbriši
  4. Ja bih ljubimca :(. Mačku, psa, ribicu, kornjaču, pticu, konja, kravu... Nemam iluzija šta smo mi za životinju ali isto tako znam šta je životinja za mene, nekad tako potreban bijeg od ljudi.
    Ja bih voljela vidjeti slike tebe i cuke :)

    OdgovoriIzbriši
  5. Joj divnog li posta, malo sam se zasmejala a malo prisetila svojih ljubimaca kojih vise nema...
    Jedva cekam da imam malo veci stan pa da jednog i udomim, da mu budem batler... :)

    OdgovoriIzbriši

}, 10);