četvrtak, 13. veljače 2014.

Telemarketing

Neki dan me nazvala neka Marija(na) iz jedne firme da mi ponudi Dormeo.
Kad me nazvala, ja sam mislila da netko sjedi na placu pored male djece, toliko je bilo buke oko nje, tako da sam ju jedva čula. Osim toga, Marija(na) je uzela zalet i krenula nakon predstavljanja da me pita jesam li čula za Dormeo i oni nude odličnu ponudu i tu sam se zahvalila i prekinula.
Ne volim agresivnu prodaju. Ne volim kad me zaskaču po šoping centrima i ne vode razgovor, ne napadaju. "Recite mi koju tarifu za mobitel imate?!"
Tko ste pak vi da vam govorim tako nešto? Mislim, ne kažem, ali me ni ne ulove na prepad, samo kažem "nebihvala" i zaobiđem ih.
To pozivanje na mob i zaskakanje po ulici/dućanima postaje sve gore i gore. Svjesna sam da nadređeni žele profit, svjesna sam situacije u državi, ali to nije opravdanje za bahatluk i nasilnu komunikaciju i ne skidanje s telefona kad želim prekinuti.

Jedno vrijeme sam imala umemorirane brojeve Studia Moderna i Basler osiguranja, koliko često su naporno i uporno zvali i zvali.
Možda je stvar u tome što sam i ja davno radila u službi za korisnike, pa prepoznam način vođenja razgovora. Možda sam predugo u poslovnom svijetu, pa nemam toleranciju za nepristojnost preko telefona. Štogod da je, ne ide im nagovaranje da nešto kupim.

Neki dan na poslu sam sa kolegama pričala o tim Tv Prodajama, i pričaju njih dvojica što sve njihove mame kupuju. Sve :)
Lonce, jedne lonce, druge lonce, ovi su zepter, ovi su inox 18/10, usisavača na paru i koji sami idu i što sve ne.
I razmišljam si kako ljudi, čak i u ovakvoj situaciji, daju jako puno novaca na stvari koje smatraju bitnima. Žene od 50 + godina će bešteke i lonce smatrat bitnim u kućanstvu, to razumijem. Meni je upitna ta kvaliteta. Žao mi je što se toliko para troši, a pogotovo jer se troši iz neugode.
Pričaju mi kako se prezentacije održavaju doma, pa moraš dati nešto kontakata svog kruga poznanika, kao preporuku, pa onda i tvoji prijatelji upadaju u to vrzino kolo i igra se nastavlja.

Nisam nikad kupila lonce na taj način, niti sam prisustvovala prezentaciji. Dosad su me zaskakali za kreme za ruke, masažere, mobilne i internet operatore, humanitarne organizacije, Dinamove kalendare, usisivače. Osim toga, pored mene se zaustavio auto stranih registracija i neki muškarci s čudnim naglaskom su me pitali želim li možda kupiti kvalitetno posuđe. To mi je više bio wtf trenutak. Ozbiljno, nasred ceste vi prodajete stvari?  Koliko je to kvaliteteno i legalno da idete tim putem do kupaca?

Uglavnom, ne volim te pozive. Ne volim neljubazne prodavače s druge strane žice, i nikako ne volim kad me hvataju za ruku po šoping centru ili iskaču pred mene. Da i nude nešto dobro, vjerojatno zbog pristupa ne bih uzela, jer bi me uživčanili.

Kakvi ste? Zovu li vas ili vi prodajete prek telefona? Kako se nosite s agresivnom prodajom?

Broj komentara: 8 :

  1. a zovu, zovu... ja im u startu kažem da ne moraju gubit vrime jer me ne zanima. ali da, najlakše je uvalit takvo nešto penzićima. eno i moji starci su nekakvu posteljinu prije par godina platili po zlato. :/ mene je recimo šokirao Unicef. da, Unicef! u Importaneu me zaustavili i pitali jesam li zainteresirana za pomoć, naravno, volim pomagati potrebitima i rekla sam da želim pomoći i da ću donirati novac. međutim, oni su od mene zatražili moj broj tekućeg i rekli da će oni dat nalog da mi svaki mjesec trajnim nalogom idu sredstva na njihov račun. ostala sam paf! mislim, šta ja znam šta oni mogu napravit?! virujem da imaju dobru namjeru, ali imam i ja. uplatit ću kad ja oću i koliko ja oću i na kraju krajeva - uplatit ću koliko mogu. i tu je za mene Unicef prekrižen. :/ izbjegavam ih u širokom luku.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. i ja sam imala identično iskustvo s Unicefom, i jednako sam reagirala kao i ti. shvaćam da je dobra namjera, ali je loša izvedba.

      Izbriši
  2. Znam ljude koji nemaju sta jest, a kupuju sve sto se prikazuje na Tv Prodajama ne razumijem jer ne gledam TV.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. mene to rastužuje. s jedne strane ljudi troše jer si pravdaju da je bitno, s druge strane nemaju što jesti ali kupuju madrace i zeptere.

      Izbriši
  3. Užas... Grozim se toga s Unicefom :/
    Zbog svih tih sranja odjavila sam prije par godina fiksni telefon.
    Nije bilo dana da nisu za nešto zvali.
    Na mobitel me nitko ne dira :D

    OdgovoriIzbriši
  4. Pozdrav! Čitam te uredno, ali nisam još komentirala, pa eto da i ja nabacim koju pametnu :D Ne znam zašto, ali naš kućni broj zovu i zovu i zovu... zadnjih godina sam naučila biti oštra pa kažem da nisam zainteresirana i poklopim slušalicu... mene još šokiraju i one prezentacije koje se održavaju po restoranima i sl., Namame s besplatnom cugom/obrokom stariju populaciju i prodaju im fore da im pod hitno treba novi madrac od nekoliko tisuća kuna....

    OdgovoriIzbriši
  5. Ja ih prekinem u startu, da ne gube vreme s obzirom da sam sigurna da neću ništa kupiti. S druge strane, nastojim da to učinim ljubazno, jer shvatam da se svako danas bori za opstanak:(

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. da, i ja sam svjesna da je to nečiji posao. samo, ne mogu zbog toga pristati na maltretiranje...

      Izbriši

}, 10);