utorak, 20. siječnja 2015.

Nevoljena hrana našeg djetinjstva/ Food we hated in our childhood

Ima priča iza ove priče: danas sam skuhala tonu graha. Nije mi to bio plan, ali kupila sam malo veći lonac koji je zvao za više hrane..i skuhala sam lonac odličnog graha. Napisat ću čak i post o tome, samo ne danas.

No, moj odličan grah podsjetio me maloprije koliko jako nisam voljela grah dok sam bila mala.
Grah se uvijek spremao s repom ili kiselim zeljem, i nikad mi nije sjela nijedna od te dvije opcije.
Problem je bio u tome, što se u mom djetinjstvu nije smjelo ne pojesti hranu. Jelo se ono što je stavljeno u tanjur. Jako fulan pristup pedagogiji, ako mene pitate.
Taj odnos prema hrani, u kojem se moralo jesti ono što je u tanjuru, čak i kad si sit, da se ne baci, rezultirao je cijelom listom hrane koju sam istinski ne voljela godinama.
Trebalo je doći razdoblje kad sam počela živjeti sama, i kad sam počela kuhati sama, da shvatim da nisu namirnice loše, nego da postoje i drugačije pripreme.


Ne znam kako je kod vas bilo, jeste li imali slobodu biranja što jesti i koliko jesti, ako jeste- mislim da vam je djetinjstvo bilo mrvu zabavnije.
A možda imate sličnu priču ovoj mojoj, i možda baš i vi imate hranu koju živu ne možete smisliti, jer su vas maltretirali njom kad ste bili mali.

1. Vrhnje na mlijeku. Danas ne konzumiram više ni vrhnje, ni mlijeko, i nije zbog djetinjstva nego zbog multiple. Ali cijelo moje djetinjstvo klala sam se oko vrhnja koje bi se pojavilo na mlijeku nakon kuhanja .Vrhnja, skorup, pavlaka, uglavnom ona kožica koja nastaje nakon što se mlijeko ohladi, ono što neki s užitkom posrču ili stave na kruh, meni je dizalo želudac.
Sjećam se da sam znala vrhom prsta pokupiti vrhnju, ali dok se mlijeko hladilo, stvorilo bi se još, pa bih ja do kraja doručka imala cijelu jednu ruku s bijelim kapicama po prstima.
Jednom davno kupovali smo lijeko u vrećicama (sjećate li se možda toga?) i u njemu su cijeli komadići maslaca plutali.
Prvom prilikom sam prešla na pasterizirana mlijeka i nikad više nisam skuhala kravlje ili prinijela vrhnje ustima.

2. Grah i zelje/ grah i repa. Grah je super namirnica. Osim što je zdrava, moguće ju je pripremiti na puno finih načina, i repa i zelje nisu jedini. Danas mi je omiljen mexički grah, s puno začina i kukuruza i pelata.

3. Tikvice.
Ne znam zašto se divne tikvice nisu prije pripremale na sto dobrih načina. Ja sam ih morala jesti pohane, s puno ulja, kad ih stisneš vilicom da procuri po tanjuru. Bile su grozne i ja sam ih m.r.z.i.l.a.
Mrzila. Trebalo je proći puno vremena, sve dok jednom moj tadašnji cimer nije napravio popečke s tikvicama- tada je nastupilo prosvjetljenje. Danas su tikvice sasatvan dio moje kuhinje, ali nikad u životu ih nisam pohala.

4. Salate. Postoje salate izvan zelene salate, krumpir salate i grah salate, znate? Znate sad, jelda? Sad znam i ja:) Koliko ih sad volim, toliko su mi prije bile tlaka, jer je uvijek bilo toliko puno ulja i octa, kao da se želi  ubiti prirodan okus biljaka.

Danas kad pričam o tome s ljudima uz koje sam rasla, govore mi da su svi tako radili..Činjenica je da je povrće bilo neukusno i nedrago dok nisam otkrila da ga se ne treba raskuhati do smrti i preliti začinima da bi se pojelo.
No kada pričam s prijateljima, ispada da smo svi mi imali neke slične probleme s kuhinjom i hranom u svojim djetinjstvima.

A vi? Imate li slične priče o hrani iz djetinjstva? Ili ste jeli sve ispred sebe? Jesu li vaši roditelji bili zadovoljni s vašim tekom? Kako se hrana iz djetinjstva preslikala na vaš život danas? Mrzite li još uvijek neku hranu?

33 komentara :

  1. mi kazemo kajmak za to Vrhnje na mlijeku. , i mrzim ga u kahvi, ja nisam voljela jesti hranu nikakvu kad sam bila mala, gledala sam na starim snimcima, jedina ja placem i necu da jedem, pa mi tetka kaze kako cu dobiti kinder jaje ako jedem, a mama me nije tjerala da jedem,,, onda se sjecam u skolu kako sam se uvijek bojala da ce za rucak biti jelo sa gljivama, mrzila sam gljive tacno sam imala nocne more zbog gljiva haha, i majonezu nikako nisam mogla smisliti , sad jedem sve koliko znam, haha =D

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. vama je kajmak ono što se napravi na mlijeku? nama je kajmak jedna vrst sinrog, masnog i slanog namaza :)
      ti si jedna od onih koji nisu jeli kao mali? čula sam za takve:))

      Izbriši
    2. Zubo, u Bosni je kajmak i namaz, i vrhnje na mlijeku, ali imamo i kajmak na kafi :-D to nam je ona pjenica sto se stvori kad napravis kvalitetnu, jacu domacu kafu :-) ako nema kajmaka "tanka" je i losa :-)

      Izbriši
  2. Opet si mi se uvukla u glavu! Mogu I ja o tome u nedogled, traumatska hrana. Spremam post na slicne teme. Ako nisi vidjela moj prvi post Food for thought, baci oko.
    Omrzle mi tikvice, blitva, brokuli, kupus, I ne znam sto sve ne..... A tek traume - sok nisi ocistila tanjur, nema ustajanja od stola.. :-( :-p .

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. poznato mi je neustajanje od stola ...

      Izbriši
  3. Jedino jetricu nisam voljela niti ju volim sad a sto se tice moranja pojesti sto je na tanjuru,prakticiram to ( kao majka dvojice sinova), mislim da moraju bar malo pojesti nesto sto im nije fino,jer po njihovom jeli bi samo meso,pizze,kebaba,..

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. naravno da klincima treba pružiti raznovrsnu hranu:)
      jetrica mi je bila fina s malo češnjaka...

      Izbriši
  4. e, nije mi jesno nešto: da li se taj tvoj nevoljeni grah kuhao skupa sa zeljem ili repom ili su repa i zelje bili prilog, kao salata?

    ja ne volim patlidžane, cveklu, vruće mlijeko...mama me nije nikad tjerala da jedem patlidžan i cveklu, ali me tjerala da pijem vruće mlijeko kada me boli grlo. kada bi napravila musaku sa patlidžanom za ostale ukućane meni je bilo dozvoljeno da uzmem nešto drugo. sve dotle dok se pojede supa...pojedi supu i slobodan si.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. grah se morao kuhati skupa s repom/zeljem.
      vruće mlijeko, vruć čaj...poznato...:)

      Izbriši
  5. ja sam voljela jesti, kao i danas, hahahaha
    bila sam čudakinja u ulici jer sam voljela kelj i špinat i nikad mi nisu bila jasna djeca koja ne jedu, ja bih pojela i njihov dio :D
    što se tiče graha, nisam voljela ove kombinacije koje spominješ, kao ni grah i ričet (ječmenu kašu). čim sam počela kuhati počela sam odvajati grah pa danas jedem svako kao zasebno varivo. što se tiče kisele repe i zelja, nisam ni danas fan.
    najveća trauma koju imam po pitanju hrane je mljeveno meso, mrzim ga iz dna duše. ne znam postoji li išta odvratnije od kašaste tvorevine u kojoj može biti bilo šta. baka je sama radila mljeveno meso, pa se podrazumijevalo da jedem jer u njemu nema nikakvog smeća, ali meni je svejdno bilo odvratno i svejedno sam našla neku hrskavicu ili nešto tvrdo, enivej... natjerala me da pojedem taj bolonjez do kraja i sjećam se da sam plakala dok sam jela, i kasnije povraćala. nikad više mljeveno meso, nema šanse.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. neka hrana ispadne super čim ju počnemo pripremati na neki drugi način.
      mljeveno meso je znalo imati svašta, kad bi bilo kupljeno.
      ajme ti si bila veggie fan!!:)))

      Izbriši
  6. Nije mi na prvome mjestu, ali dijelim tvoju prvu traumu :D

    Najviše trauma imam od juhe, mesne juhe, one s nedjeljnog ručka koja se u mojoj obitelji kuhala i ne samo u nedjelju jer je svi obožavaju... Sjećam se plakanja u tanjur, hladnog glavnog jela dok bih ja teškom mukom pojela tu juhu. Obožavam juhe, guste, krem, čak i prežganu (<3), samo makni meso iz nje :horor:

    Ima stvari koje ne volim jesti, repa je jedna od njih, grah sa zeljem obožavam, ali ni od čega nemam traume kao od juhe...

    Nebeska

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. mesna juha, ha? vidim da se lista samo povećava:)
      sjetila sam jutros fileka, apsolutno najgore hrane koju je čovjek odlučio probavljati.

      Izbriši
    2. Smatram se nekakvim gurmanom, ali fileke neću staviti u usta ni da mi ih skuha neki chef koji radi u restoranu s 5 M. zvjezdica...

      Nebeska

      Izbriši
  7. Jao, jao, mleko iz kese..evo sad mi se digla kosa :) Sreca pa je brader voleo slatki kajmak pa smo imali dil :)
    Najveca trauma je ta prokleta cvekla. I sad kad je vidim u marketu, bezim sto dalje..a nikako nisam volela ni onu podpecenu boraniju..brr
    Srecom, mnoge stvari se nisu spremale nikad (svinja, ovca, razni specijaliteti od iznutrica..) i nekako sam od malena naucila da postujem i jedem svo voce i povrce :))

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. što je boranija?
      znači tebe cikla muči? pa što je bilo? jel na salatu ili kuhana, slatka?
      trebala si ciklu dat Bitchy, ona je voljela bilje :))

      Izbriši
    2. Bitchi slobodno odnesi cveklu (u svim oblicima) iz mog zivota ! :)))
      Dosal sam samo da na listu dodam domaci sladoled od cokolade :)

      Izbriši
    3. domaći sladoled? šta je tog bilo u vrijeme kad smo bili djeca?!

      Izbriši
  8. Vjerujem da će nas se puno naći u tvojim riječima. Kod nas se vrtilo 10-tak jela u krug, stalno pravljeno na isti način, bilo kakve promjene nisu dolazile u obzir, a o količini masnoće da ne pričam. ;)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. aaa, masnoća..sjećam se zaprške. ne znam jel se to tako zove svuda u regiji. mast s brašnom i crvenom paprikom:))

      Izbriši
  9. Jaoooj, kako me je ovaj post vratio u detinjstvo. Kajmaka u mleku se i dan danas gadim. Odmah me tera na povracanje. Ja sam volela te pohovane tikvice, mozda zato sto mamine nisu bile puno masne :) Ali, za salate se slazem. Jedino se znalo za zimnicu, a leti samo paradajz ili krastavac. Kada sam pocela da kombinujem, povrce je postalo moja omiljena hrana!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. daaa, zimi je bilo kiselo povrće. koliko se sjećam sve to je bilo dosta kiselo, vjerujem i zbog konzerviranja. kao i pekmezi i džemovi, nekako mi je sve to bilo pretjerano u konzervansima. zato danas preferiram puno blaže okuse.
      i meni je povrće super hrana, baš ga volim :)

      Izbriši
  10. Pa nije da smo baš mogli da biramo, ali je mama uvek fino kuvala :)
    Inače sam bila uvek poslednja za stolom i ona koju se čeka da se nakani jesti.
    Neretko je na stolu bila i batina (ono pljosnato za tortu... aka vaspitna mera), ali to samo kad je stari bio s nama.

    Osim boranije (bljak, mrzela sam je od malena zbog onih konaca dok, poput tebe, nisam bila primorana da počnem kuvati sama...).
    Inače volim i repu i kupus, ali ne bih mešala hranu tako. Od kad sam došla u Slavoniju, primetim da se ovde trpa u lonac svašta :D
    Grah i kiseli kupus combo- me not likey.
    Sećam se mleka u vrećicama haha :D
    Mrzim pohanu hranu, odvratno!
    Ne mogu je ni gledati, kamo li probati.
    Užas, da nešto može tako biti odbojno...
    Nikada nisam volela ni krem juhe (trauma iz detinjstva) :D ali sada jedem od bundeve i ona je skroz ok.
    Sad uglavnom jedem sirovo povrće i voće, nema šanse da pojedem bilo kakvu žitaricu osim kukuruznog brašna i obožavam sir.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. jel boranija mahuna?
      meni je ovo super, samo isplivavaju kuharske traume:)
      ja danas ne poham, ne radim zapršku. i volim juhu od bundeve.

      Izbriši
  11. Apsolutni potpis na pohane tikvice haha...danas ih obožavam mljac..
    Ja sad razmišljam šta nisam voljela.. i ne mogu se baš sjetiti.. eventualno imam traume od mesa i mesnih "specijaliteta" ( pače(pihtije), tripice, iznutrice...), jer su svi u mojoj užoj i široj obitelji mesožderi, a ja nikako... ja bih samo voće, povrće,raznorazne plodove i zelenje :-) nisam voljela mlijeko :/ i dan danas ga ne pijem.. mast svinjska na kruhu sa paprikom - to je bilo popularno haha a ja nikad nisam probala i nikad neću fuj. eto.. :-)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. svinjska mast na kruhu s paprikom, ili ako smo se pravili da jedemo desert, umjesto paprike šećer. to mi je baka prodala jedno ljeto :)

      Izbriši
  12. Odlično si mi dočarala svoju odbojnost prema tih nekoliko "sitnica" kao i uzrok tome.. Ja sam imala tek par stvari koje nisam volela a koje su pripremane, a i tih nekoliko su se danas svele na ništa pa sad lepo ručkam sve.. to i objašnjava mnoge stvari kod mene :))))) super tekst!

    OdgovoriIzbriši
  13. i ja sam morala pojesti što je na tanjuru...što zbog moje averzije prema mesu ponekad nije bilo nimalo lako...i ja sam shvatila da puno hrane koju nisam voljela zapravo volim samo kada se pripremi, skuha na drugačiji način. Moja mama puno toga pripremala je dosta zdravo, ali opet neke kombinacije mi nikako ne odgovaraju i trebalo mi je dugo da prebolim te neke averzije:)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. da da, dosta odbojnosti prema hrani razvili smo zbog načina pripreme te hrane..pogledaj samo što sve piše u komentarima..kužim te :)

      Izbriši
  14. Ja sam ti sve voljela, manje više, osim masti s paprikom, to ne volim ni sad. Zapravo mi je gadljivo :D Na ribu sam strašno alergična tako da se držim podalje i od svih morskih plodova jer mi imaju strašno odbijan okus. Ostalo sve jedem. Obožavam povrće na sve načine, mliječne proizvode... Meso mi nekako sve manje paše, pretpostavljam zbog konzervansa i aditiva. Iritira mi želudac, bude mi loše.

    Iz djetinjstav vučem istu priču, moralo se jesti, moralo se sve pojesti i to. Imam narubno nezdrav odnos s hranom zbog toga, i danas tu potrebu da sve pojedem makar sam sita. Valjda ću i to jednom riješiti :)

    OdgovoriIzbriši
  15. aaaaaaaa pa ja i dan danas mičem skorup! :D bljak! :D
    šta se tiče hrane, recimo, ni dan danas nisam ljubitelj variva koja moja mater sprema - voli zaprške, vegetu, puno pancete... sve ono šta ja ne volim. a meso najrađe nikad ne bih jela i otkad živim u Zagrebu, još manje jedem meso.

    OdgovoriIzbriši

}, 10);